Sudovi u Srbiji su instrument protiv građana, jer, prema istraživanjima, 78 odsto građana nema poverenja u sudove, izjavio je Stevan Lilić sa Pravnog fakulteta
Sudovi u Srbiji su instrument protiv građana, jer, prema istraživanjima, 78 odsto građana nema poverenja u sudove, izjavio je Stevan Lilić sa beogradskog Pravnog fakulteta. „Sudski sistem neguje nepravdu, a ne pravdu, i taj sistem je instrument protiv činjenica, a pokazuje se neverovatna kreativnost u opstruisanju pravde“, rekao je Lilić na konferenciji za novinare Udruženja pravnika za demokratiju u Medija centru, na kojoj je predstavljen izveštaj „Sudska vlast i primena prava“.
Lilić je istakao da „sve u ljudskom društvu zavisi od volje ljudi“, a sudije „moraju da izriču pravdu“, a ne samo da primenjuju zakon. Prema nejgovim rečima, u Srbiji postoji 5.000 zastarelih predmeta iz oblasti krivičnog prava, a što je slučaj delikatniji, postoji veći zid ćutanja, dok ne postoji efikasan mehanizam odgovornosti sudija. „Postoji veliki raskorak između onoga što se oseća i zna i onoga što se događa. Sudovi moraju da budu temelj poverenja građana u demokratsko društvo“, istakao je Lilić, i dodao da će sudstvo „izaći iz patološkog stanja“ kada predmeti dobiju ime umesto, naziva, na primer, „KZ 50/03″, koji nosi predmet za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Lilić je naveo da su sudije, u slučajevima za pedofiliju optuženih vladika Srpske pravoslavne crkve Pahomija i Ilariona, koji su oslobođeni zbog zastarevanja predmeta, pretvorile sudove u instrumente protiv pravde. Na skupu je istaknuto i da Vrhovni sud Srbije „nije imao snage“ da razreši sudije koji su sudili Pahomiju i Ilarionu i time povrati poverenje građana u sudove. Autori projekta „Uloga sudske vlasti u primeni zakonodavstva“ zaključili su da sudovi u Srbiji izbegavaju primenu evropskih standarda i presuda Evropskog suda za ljudska prava, a da se zastarelost koristi kao instrument protiv pravde, naročito u predmetiima protiv javnih funkcionera.
Saradnik na projektu Mario Reljanović rekao je da sudovi u Srbiji pogrešno tumače presude Evropskog suda za ljudska prava, i naveo slučaj ministra za infrastrukturu Velimira Ilića, koji je u televizijskoj emisiji iznosio neistine o predstavnicima nevladinih organizacija. Sud je odbio tužbu za povredu časti i ugleda, kako je rekao Reljanović, pogrešno primenivši standarde Evropskog suda za ljudska prava.
Saradnica na projektu Katarina Jozić rekla je da sudska vlast „ne zna da koristi totalno legitimne pritiske nevladinih organizacija“ i da koristi „dogmu o nezavisnosti“, i upitala dokle sudovi „mogu da idu u tome“. Navela je primer novinara „Kikindskih“ Željka Bodrožića, koji je osuđen za uvredu, bez obzira što je komitet UN za ljudska prava ocenio da je sud pogrešio. „Taj stav nije bio dovoljan da sudska vlast prizna mehanizam koji joj je nadređen“, rekla je Katarina Jozić. Izveštaj je dostupan na internet sajtu Društva pravnika za demokratiju www.lawdem.org