Internet dospeo do petine. U 1988. godini broj korisnika Interneta iznosio je jedan milion, a u 2009. – 1,5 milijardi ili 21,9 odsto svetske populacije. Jedna od ranijih definicija privatnosti formulisala se kao „pravo da se bude ostavljen na miru”. Savremene definicije privatnosti stavljaju naglasak na tzv. kontrolu informacija. Konkretno, to znači da ključno pitanje postaje ko i kako kontroliše Internet. Ceo svet imao je nedavno priliku da vidi pokušaje režima da spreči upotrebu mobilnih telefona, video-snimaka i „socijalnih internet mreža” (Gugl, Fejsbuk, Jutjub, Tviter) u protestima u Egiptu i drugim zemljama Bliskog istoka.

Izvor

 

Procitaj

U razvijenim zemljama, situacija tzv. relativne informacione izolovanosti pojedinca poslednjih godina bitno se promenila. Ovo je posledica izuzetnog razvoja kompjuterske tehnologije uopšte, a naročito spektakularnog razvoja tehnologije za tzv. elektronsko praćenje i nadzor ponašanja pojedinca. Statistika pokazuje da je broj korisnika Interneta u 1988. godini iznosio jedan milion, dok je u 2009. zabeleženo 1,5 milijardi korisnika, što čini 21,9 odsto svetske populacije.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja sve do 2008. godine nije donela poseban zakon koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti. Doduše, postojao je savezni zakon iz 1998. godine koji je bio usklađen sa Konvencijom Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka (1981), ali nije bio usklađen sa Direktivom 95/46/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o zaštiti građana u vezi sa obradom podataka o ličnosti i o slobodnom kretanju takvih podataka iz 1995. godine. Kao pravni sledbenik nekadašnje SRJ, i kasnije SCG, Srbija se našla u situaciji da formalno ima, ali da faktički nema zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Osim toga, kada su prenošene nadležnosti saveznih organa na organe Srbije nije bio određen organ koji bi preuzeo nadležnost za sprovođenje ovog saveznog zakona, pa se ovaj propis u Srbiji nije ni primenjivao.

Ustav Srbije iz 2006. godine (čl. 42) garantuje zaštitu podataka o ličnosti. Da bi se ona mogla efikasno obezbediti bilo je neophodno doneti novi zakon, koji bi, u skladu s važećim standardima EU, obezbedio efikasnu zaštitu privatnosti. U međuvremenu, doneti su zakoni koji su u neposrednoj vezi s podacima o ličnosti (o ličnoj karti, putnim ispravama i dr.). Osim toga, i mnogi drugi zakoni u Srbiji uređuju podatke o ličnosti (npr. propisi iz bankarskog sektora, penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja, zaštite zdravlja, bezbednosti, telekomunikacija, obrazovanja, radnih odnosa, oglašavanja i reklamiranja, arhivske građe, tržišta hartija od vrednosti i dr.). Konačno, postoje i veoma važne oblasti u kojima još nisu doneti odgovarajući propisi kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti (tzv. direktni marketing, video-nadzor, upotreba biometrijskih podataka u ličnim dokumentima…).

Važan korak u zaštiti ličnih podataka u Srbiji učinjen je usvajanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u oktobru 2008. Sadašnji zakon, međutim, nije u potpunosti usklađen s relevantnim evropskim standardima, posebno s Direktivom 95/46/EZ (o zaštiti fizičkih lica u pogledu obrade ličnih podataka i slobodnog kretanja tih podataka). U Izveštaju EU o napredovanju Srbije za 2009. godinu (§ 4.3.6) navodi se da je: „ostvaren određeni napredak po pitanju zaštite podataka o ličnosti. (…) Međutim, zakon nije u potpunosti usklađen sa standardima EU. Generalno, Srbija je umereno napredovala u oblasti zaštite podataka o ličnosti”.

Postojeći zakonski okvir zaštite podataka o ličnosti treba da bude dopunjen novim odredbama koji će obezbediti osnovne regulatorne smernice u „posebno osetljivim oblastima zaštite ličnih podataka”, kao što su: nacionalna bezbednost, odbrana, krivično pravosuđe; medicinski podaci; mediji, umetničko i književno izražavanje; telekomunikacije i Internet; biometrija; video-nadzor; bankarstvo i finansijski podaci; politički izbori; direktni marketing; elektronski dokumenti i elektronski potpis; agencije za fizičko-tehničku zaštitu, ovlašćenja privatnih detektiva …

*Profesor univerziteta, predsednik Udruženja „Pravnici za demokratiju”

Stevan Lilić

Izvor: politika.rs