Naša današnja tema, odnosno kako je formulisana sama debata „Kakvu državnu administraciju imamo“, ja bih rekao da upravo takvu kao što imamo, mi ne želimo. To isto važi i za sudstvo, takvo sudstvo kakvo imamo mi, ne želimo. Takav Parlament kakav imamo, mi ne želimo
Naša današnja tema, odnosno kako je formulisana sama debata „Kakvu državnu administraciju imamo“, ja bih rekao da upravo takvu kao što imamo, mi ne želimo. Dakle, to isto važi i za sudstvo, takvo sudstvo kakvo imamo mi, ne želimo. Takav Parlament kakav imamo, mi ne želimo, takve zakone, a naročito takvu implementaciju zakona kakvu imamo, mi ne želimo. Dakle, moramo biti jasni u pozicioniranju svog vrednosnog stava i svoje ekspertske ocene u ovom pogledu.
Čim nemaš politiku, onda imaš i nedostatak političke volje. To se dalje eflektuje na upravu, na javnu administraciju, koja je izgubila svoj legitimitet
Više puta je napomenuto ovde da je reč o nedostatku političke volje. Mi smo u nekoliko proteklih dana imali nekoliko rasprava, baš na ovu temu, što znači da stvari sigurno ne idu baš najbolje, čim se toliko o tome raspravlja. Naravno, dajemo svoj doprinos. Dakle, nedostatak političke volje – da. Šta je uzrok tome? Pa nedostatak politike. Dakle, čim nemaš politiku, onda imaš i nedostatak političke volje. To se dalje eflektuje na upravu, na javnu administraciju, koja je izgubila svoj legitimitet. Dakle, javna uprava, odnosno administracija državna, kompletna upravna struktura vlade sa posebnim ministarstvima i sa političkim komponentama koje stoje iza takve vlade, odnosno uprave je delegitimizovano. Dakle, mi ne dobijamo ono što želimo.
Poverenik za informacije od javnog značaja je odlično ukazao, kako je to moguće da od sedam članova, šest članova zakona budu neustavni i ko je to pisao? Mislim da je legitimno pravo građana da znaju ime i prezime, dakle, transparentnost je ključna stvar
Ima više pitanja ovde, ja ću samo dva, imamo naravno pravna i politička pitanja koja se ovde postavljaju. Što se tiče ovog političkog pitanja, kako da se reši ovakva situacija? Naravno da tu postoje komponente, te se ulagalo, programi za trening službenika itd., ali odjednom nam se izmaklo i mi ne znamo kako. Poverenik za informacije od javnog značaja je odlično ukazao, kako je to moguće da od sedam članova, šest članova zakona budu neustavni i ko je to pisao? Mislim da je legitimno pravo građana da znaju ime i prezime, dakle, transparentnost je ključna stvar.
Dakle, kad god treba da se donese jedan zakon kako treba, odjednom se pojave eksperti koji celu tu stvar okrenu. Tu postoji nešto što se u krivičnom pravu zove prevarna namera. To mislim da nije dobro
Postoje neki veoma jednostavni pravni mehanizmi, na primer, oni koji su to pisali, oni koji su odgovorni za to, mi tu imamo i, na primer, one duple akcize, pa imamo ove blanko ostavke, pa nikako da se ispetljamo iz toga, pa imamo i neku jedinicu za specijalne zakonodavne operacije. Dakle, kad god treba da se donese jedan zakon kako treba, odjednom se pojave eksperti koji celu tu stvar okrenu, pa onda ne može da bude svaka treća, odnosno trećina predstavnika drugog pola, u ovom slučaju misli se na žene, kao poslanici u Parlmantu, ali to nije rezultat javne rasprave bio, niti je rezultat javne rasprave bio u pogledu blanko ostavke. Opet se to izmaklo. Tu postoji nešto što se u krivičnom pravu zove prevarna namera. To mislim da nije dobro. To legitimiše ovakvu vlast i to mora da se učini.
Moje je mišljenje da treba doneti zakon o otvaranju tajnih policijskih dosijea. Srbija je jedina zemlja koja to nije donela. Ne samo što nije donela, nego uporno odbija to da donese
Kako da najbrže, najjeftinije, najefikasnije rešimo ovaj problem? Moguća su razna rešenja. Moje je mišljenje da treba zaista uraditi jednu stvar koja će povući ono konac, kad ono povuče konac pa sve ostalo se uklapa, a to je doneti zakon o otvaranju tajnih policijskih dosijea. Kad to otvoriš, odmah će ti jedno, ne znam, procenite sami, 30, 40, 50 posto otići i evo vam ga jedna potpuna efikasna, elegantna, legitimna, uspešna podrška naroda itd. Srbija je jedina zemlja koja to nije donela. Ne samo što nije donela, nego uporno odbija to da donese, kao što Srbija uporno, moraju se tražiti drugi motivi. Pitanje Ratka Mladića. Kako to da Ratko Mladić nikako da bude uhapšen, a stalno je tu, ne znamo gde je? Ratko Mladić je čarobni kec iz rukava, džoker, koji kažu, uopšte ne moramo da ulazimo u EU, pitanje je da li je uopšte politika iskrena kad se kaže – hoćemo evropske integracije. Dokle god imaš Ratka Mladića imaš blokiran put. Mi sami sebe blokiramo. Verovatno. Teorija zavere. Verovatno.
Ako se regresira, ako se traži kompenzacija vezano, recimo, za pogrešne privatizacije, treba tražiti kompenzaciju i u vezi sa pogrešnim zakonodavnim političkim odlukama. Naročito ako su one namerne. To i veoma edukativna funkcija
Mislim da moramo da budemo mnogo ozbiljniji.Ja ću još da završim sa još jednim predlogom. Zahvaljujem vam što ste imali strpljenja da čujete i ova drugačija mišljenja od ovih uobičajenih, kako drugi korak, ako je prvi korak otvaranje policijskih dosijea, drugi korak može da bude taj jedan veoma jednostavan i efikasan „čip end izi“, znači jeftin i jednostavan sistem. Tako je svojevremeno uveden Ombudsman i gledajte kako funkcionišu institucije Ombudsmana, Poverenika itd. Počevši od čuvene Eve Letovski u Poljskoj, pa kod nas danas. To su jedine institucije koje imaju neki kapacitet, neki legitimitet i neki efekat u ovakvim situacijama. Uvođenjem kompenzacije, regresa, naplate, dakle, regresiranja od grešaka. Ako se regresira, ako se traži kompenzacija vezano, recimo, za pogrešne privatizacije, treba tražiti kompenzaciju i u vezi sa pogrešnim zakonodavnim političkim odlukama. Naročito ako su one namerne. To i veoma edukativna funkcija. Kad imamo jednu mogućnost da se oduzmu, na primer, nekom državnom sekretaru ili nekom savetniku u nekom ministarstvu na primer stan zbog toga što treba da se kompenzuje, ako može onom u Čačku ili ne znam u Valjevu da se oduzme stan zato što ne plaća struju i vodu, zašto to ne bi bila realna situacija za nas?
(Stevan Lilić, Pravni fakultet)