Stevan Lilić, direktor centra Pravnici za demokratiju, izjavio je beogradskim medijima da izgledi postoje, ako se uzme u obzir odredba po kojoj opštinske vlade mogu da prikupljaju dokumentaciju za pojedince, a onda kasnije sklapaju sporazume o legalizaciji sa njima.
Uprkos zabrinutostima, vlada je rešena da ovog puta uspe. „Moramo da uvedemo neki red u taj haos i ovog puta ne možemo da dozvolimo da legalizacija propadne“, rekao je Dulić.
Porodica Mijatović izgradila je 1976. godine kuću u beogradskoj prigradskoj oblasti Kaluđerica, jednom od najvećih nezakonitih naselja u Evropi. „Morali smo da izgradimo kuću; nismo nikako mogli da dođemo do stana u Beogradu, gde radimo. Naša kuća je bila jedna od malobrojnih koje su postojale u Kaluđerici, tako da smo morali da platimo iz svog džepa za uvođenje struje i vode“, izjavila je Stanka Mijatović za SETimes.
Međutim, porodica nije bila dugo usamljena. Početkom devedesetih godina Kaluđerica je počela da se širi: Srbi koji su zbog rata bili primorani da napuste Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo izgradili su kuće u tom delu Beograda. Desetine hiljada nezakonito izgrađenih objekata stvorilo je haos u određivanju zona u Kaluđerici, kao i u još nekim delovima prestonice.
U to vreme su vlasti tolerisale nezakonitu gradnju da bi održale mir. Međutim, situacija se zakomplikovala u toj meri da trenutno postoji 780.000 zahteva za legalizaciju postojećih građevina širom Srbije. To je toliko rasprostranjeno da eksperti procenjuju da je broj zakonitih i nezakonitih objekata u Srbiji u suštini jednak.
Pokušaji masovne legalizacije 2003, 2006. i 2009. godine završili su se neuspehom. „Živimo u svojoj kući 30 godina i plaćamo poreze državi, ali ako želimo da je prodamo, ne možemo, zato što nije legalizovana“, rekla je Mijatović.
Međutim, vlada je 10. februara usvojila predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji, kojima su predviđeni veliki popusti za one koji žele da legalizuju svoje objekte, kao i manja količina dokumentacije. One koji se ne budu pridržavali zakona čekaju drastične kazne.
„Sada niko neće moći da kaže da nema dovoljno novca da legalizuje kuću u kojoj živi. Mesečna rata iznosiće samo nekoliko evra“, izjavio je ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić.
Najveći popust dobiće najsiromašniji, oni sa objektima od 25 kvadratnih metara po članu domaćinstva i oni koji nemaju drugu nepokretnu imovinu. Popust za njih mogao bi ukupno da iznosi 99 odsto. Na taj način će, na primer, četvoročlana porodica, čija kuća ima 100 kvadratnih metara, platiti oko 250 evra, umesto 1.100 evra, sa opcijom plaćanja na rate.
Međutim, popust se neće odnositi na sve.
Predrag Vučić, član uprave grada Beograda za zone gradnje, kaže za SETimes da su od popusta izuzeti oni koji su nelegalno podigli objekte u vrednijim centralnim gradskim zonama. „Nije svejedno da li je neko podigao objekat u centru Beograda, na periferiji ili u nekom siromašnom regionu Srbije“, rekao je on.
On je takođe predvideo da će proces legalizacije trajati godinama, jer samo u Beogradu ima oko 243.000 zahteva.
Ali, nisu svi zadovoljni predloženim rešenjima. Oni koji su već platili legalizaciju — po većoj ceni — neće dobiti nazad svoj novac.
„Ispali smo budale zato što smo sami prikupili i platili kompletnu dokumentaciju. Legalizacija nas je koštala nekoliko hiljada evra, a sada bi je platili nekoliko stotina evra“, izjavio je za SETimes Milorad Cvejić, koji živi u južnom srpskom gradu Kuršumliji.
Uprkos zabrinutostima, vlada je rešena da ovog puta uspe. „Moramo da uvedemo neki red u taj haos i ovog puta ne možemo da dozvolimo da legalizacija propadne“, rekao je Dulić.