.Profesor prava Stevan Lilić, predsednik udruženja Pravnici za demokratiju, kaže da neki argumenti koji se iznose mogu da deluju logično, ali da treba imati na umu da zakon nije samo slovo na papiru.
USTAVNI SUD POČEO RASPRAVU O POKRAJINSKIM AKTIMA
VOJVODINA – Autonomija ili država u državi
Primedbe – Predlogom koji su podneli DSS i NS osporava se ustavnost 25 odredaba Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine i više od sedamdeset odsto odredaba Statuta Vojvodine
Čija je, u stvari, Vojvodina …. Oko nadležnosti pokrajine koplja su se lomila i nedavno, pred početak popisa stanovništva
Dve godine nakon što su DSS i Nova Srbija Ustavnom sudu podneli predlog za ocenu ustavnosti Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, juče je počela javna rasprava o temi koja je mesecima tresla Srbiju.
Predlogom se osporava ustavnost 25 odredbi tog zakona, kao i ustavnost i zakonitost više od sedamdeset odsto odredaba Statuta Vojvodine.
Kao jedna od najspornijih tačaka Statuta Vojvodine navodi se definisanje pokrajine kao evropske regije, što, kako tvrde podnosioci zahteva, upućuje na dvojni status pokrajine koji može proizvoljno da se tumači, kao što je to bio slučaj sa Ustavom SFRJ iz 1974, kada su Kosovo i Metohija i Vojvodina istovremeno bili deo Srbije i SFRJ. Statut, tvrde oni dalje, pruža mogućnost Vojvodini da zaključuje međunarodne ugovore u oblastima iz svoje nadležnosti, kao i da osniva predstavništva u regionima Evrope i Briselu, što može da se tumači kao izgrađivanje međunarodnopravnog subjektiviteta.
Kao izlaženje iz ustavnih okvira ocenjen je i član Statuta koji Vojvodini pruža mogućnost da donosi pokrajinske skupštinske odluke sa značajem zakona na teritoriji Vojvodine u pitanjima koja su zakonom određena kao pitanja od pokrajinskog značaja.
Nemoguća situacija
Prema funkcioneru DSS-a Branislavu Ristivojeviću, Zakon o nadležnostima Vojvodine usvojen je godinu dana posle Statuta, što je, kako kaže, nemoguća situacija, jer je statut niži pravni akt od zakona. On je rekao i da je Statut Vojvodine „upad u ustavni poredak Republike Srbije, jer se zakon prilagođavao statutu umesto da bude obrnuto“. Sporna je i mogućnost da vojvođanska skupština predlaže mrežu sudova na svojoj teritoriji, kao i kandidate sa svoje teritorije za članove Visokog saveta pravosuđa i Ustavnog suda, što se tumači kao suprotno Ustavu Srbije.
Zamerke na vojvođanski statut
1. Međunarodni pravni subjektivitet Vojvodine kroz integraciju u evropski sistem regija
2. Definisanje teritorije i pravo na referendum o njenoj promeni (pravo na referendum građanima samo jednog dela države)
3. Odluke pokrajinske skupštine koje imaju snagu zakona
4. Mreža sudova
5. Vojvođanska akademija nauka i umetnosti
6. Izvorni prihodi i vojvođanska razvojna banka
7. Latinica kao zvanično pismo uz ćirilicu
S druge strane, predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Vlatko Ratković poručuje da je zakon donet u okviru načela da je državna vlast ograničena pravom građana na autonomnu pokrajinu i lokalnu samoupravu i da predstavlja primenu ustavnih normi o autonomnoj pokrajini.
- Ukoliko bi se prihvatio taj njihov diskurs, od zakona bi ostala samo prazna ljuštura, a od autonomije samo fasada. To je prevaziđeno dogmatsko stajalište jer se radi samo o jezičkom tumačenju ustavnih normi – rekao je Ratković.
Profesor prava Kosta Čavoški ocenjuje da je cilj Zakona o utvrđivanju nadležnosti da se od Vojvodine napravi država u državi.
- Pojedine odredbe koje se tiču prenošenja nadležnosti Vojvodini predstavljaju bitne prerogative suverene države, kao što je mogućnost Vojvodine da sklapa međuregionalne sporazume i osniva predstavništva u regionima Evrope, odnosno u sedištu EU u Briselu. Između Srbije i Vojvodine postoji odnos koordinacije, kao da su donosioci zakona hteli da stave do znanja da Vojvodina nije deo Srbije već je ravnopravna s njom – kaže Čavoški.
Profesor prava Stevan Lilić, predsednik udruženja Pravnici za demokratiju, kaže da neki argumenti koji se iznose mogu da deluju logično, ali da treba imati na umu da zakon nije samo slovo na papiru.
Ovo je formalizam
- Treba naći rešenja za dobrobit naroda i države, a ne držati se doktriniranog formalizma. Pitanja autonomije i odnosa Statuta Vojvodine i Zakona o utvrđivanju nadležnosti veoma su značajna za Srbiju. Kada je donošen važeći ustav, u njemu je naznačeno da Vojvodina ima pravo na autonomiju koja se reguliše posebnim zakonom, eksperti iz Venecijanske komisije su zauzeli stav da u Ustavu te autonomije nema. Treba biti realista, ne formalista. Primedbe na Statut su izvučene iz konteksta DSS-ovske politike. Autonomije regija su ključne evropske tekovine.
Veljko Miladinović, Beograd