Lilić o Zakonu
Profesor Stevan Lilić rekao je da nije mogao da u Zakonu nađe nešto što bi bilo protivustavno kako u proceduralnom, tako i u sadržajnom smislu.
On je naveo da je AP Vojvodina neotuđivi deo Srbije i da nema mesta tendenciji koju su naveli podnosioci incijative da se Zakonom i Statutom omogućava stvaranje države u državi.
DSS i NS su krajem decembra 2009. godine predale Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti Zakona o prenosu nadležnosti Vojvodini i Statuta pokrajine, donetih krajem novembra te godine.
Predstavnici DSS i NS su tada ocenili da su ta dva akta nezakonita i neustavna jer „doprinose neravnopravnosti“ građana Srbije i „otvaraju mogućnost separatizma“.
Zakon o nadležnostima i Statutu pokrajine Vojvodine usvojeni su u Skupštini Srbije 30. novembra 2009. Zakon je proglašen važećim ukazom predsednika države Borisa Tadića i primenjuje se od 1. januara 2010. godine, dok je Skupština Vojvodine Statut proglasila 14. decembra 2009.
Predlog kojima se osporava ustavnost 25 odredbi zakona, kao i ustavnost i zakonitost većine odredbi Statuta, podnela je decembra 2009. grupa poslanika Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije.
Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine u skladu sa Ustavom, smatraju Tibor Varadi, Stevan Lilić i Svetozar Čiplić.
Pravnici koji su juče učestvovali u nastavku javne rasprave o Zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine pred Ustavnim sudom Srbije u većini su ocenili da je taj akt u skladu sa Ustavom. Akademik Tibor Varadi i univerzitetski profesori Stevan Lilić i Svetozar Čiplić nisu imali sumnji u to da su odredbe zakona koje su osporile poslaničke grupe D S S-a i Nove Srbije, u okviru najvišeg pravnog akta, dok je prof. dr Bogoljub Milosavljević izrazio određene rezerve.
Razmatrajući suprotstavljene argumente, Varadi je zaključio, kako je juče naveo, da postoje dva poimanja Vojvodine – kao opasnosti, odnosno zamke, i kao normalnosti. Prema Varadijevom mišljenju, Ustav posmatra Vojvodinu kao deo Srbije i normalnosti i ne ograničava prava pokrajine, lokalne samouprave i ljudska prava.
„Sasvim je jasno da međudržavne sporazume može da zaključi samo država, a država je Srbija, a ne Vojvodina. Ali sporazume koji idu preko granica može da zaključi Vojvodina, može da zaključi Beograd, i drugi gradovi, civilna društva. To da neko može da zaključi sporazum koji ide preko granica, to nije osporavanje suvereniteta Srbije”, istakao je Varadi.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Stevan Lilić je ukazao da je zakon donet na osnovu Ustava i Statuta AP Vojvodine i istakao da ne vidi nikakav defekt.
Docent Pravnog fakulteta u Novom Sadu Svetozar Čiplić je ukazao da je ovo Ustav kompromisa, ali ne i konsenzusa, pa otuda i mnogo sistemskih praznina koje onemogućavaju da se cela Srbija jednako ustroji povodom pitanja autonomije. Da li je to ljudsko, a po prirodi demokratsko pravo, u ovom času je manje važno, smatra Čiplić, koji je ukazao da je ključno da je zakonodavac dužan da svim građanima obezbedi pravo na autonomiju i da je svrha tog prava ograničenje državne vlasti, što je bitan domet Ustava iz 2006. godine.
Varadi: Zakon o nadležnostima Vojvodine je akt Skupštine Srbije
Gostujući u emisiji „Jedan na jedan“ Radio Televizije Vojvodine, akademik Tibor Varadi, koji je danas učestvovao u raspravi pred Ustavnim sudom Srbije o Zakonu o nadležnostima Vojvodine, je izneo uverenje da su argumenti rasprave pravni a da je inspiracija politička. On je objasnio da u predlogu za osporavanje ustavnosti zakona ima mnogo detalja što proces čini složenijim.
„Meni se čini da je to inspirisano viđenjem pokrajine kao opasnosti, kao neke zamke, nasuprot čemu postoji jedno drugo viđenje, a to je viđenje pokrajine kao normalnosti“, rekao je Varadi.
A na pitanje kako on to vidi, Varadi je odgovorio de je uveren da je pokrajina normalnost.
„Ja sam rođen u toj pokrajini. Ne vidim na koji način bi ta pokrajina bila zamka ili opasnost. Ali, ako je neko vidi kao zamku ili opasnost, onda, naravno, iritira da se Novi Sad zove glavnim gradom, više čak i ne glavnim gradom, nego, administrativnim centarom. I Minhen je glavni grad Bavarske i niko ne misli da je time ugrožen suverenitet Nemačke. Ja sam iz Zrenjanina. Ja volim da Zrenjanin bude glavni grad Banata i ako bi Zrenjanin bio glavni grad Banata, ja ne verujem da bi se raspala Srbija“, objasnio je akademik.
Odgovarajući na pitanje da li je reč i pravnom ili političkom pitanju, Varadi kaže da argumenti jesu pravni, ali da je rasprava politički inspirisana.
„Jer ako kažemo da je problem u tome da se kao delovi Vojvodine imenuju kao Banat, Bačka i Srem, a da to ne piše u Ustavu, ja ne mislim da je to ozbiljno pravno pitanje. Mislim da je to konstruisano. Ono polazi od toga da, ako se nešto ne pominje u Ustavu, ne može ni u zakonima. Ali nijedan ustav sveta ne sadrži sve pojmove koji se posle ponavljaju i u zakonima. Zna se da su Banat, Bačka i Srem delovi Vojvodine. Ono što je važno – važno je principijelno“, Kaže Varadi.
Objašnjavajući da Član 11 Ustava Srbije govori o tome da su prava Pokrajine i prava lokalnih samouprava ograničenja vlasti Srbije, on je rekao da to znači da Srbija ne može da ih umanji.
„Kao što ne može ni ljudska prava da umanji, ali može da doda. A ovaj Zakon o nadležnosti koji je dodat nije nekakav vojvođanski akt kojim Vojvodina pokušava nešto što ne bi smela. To je akt Skupštine Srbije koji daje neka ovlašćenja Vojvodini, po nekima nedovoljno, po nekima adekvatno…“,
Na opasku da kritičari Zakona o nadležnostima Vojvodine govore o pravnom upadu u sistem Srbije Varadi je odgovorio da Ustav nije pravno savršenstvo i da mnogi drugi ustavi to nisu.
„Ima nekih odredaba koje nisu sasvim jasne. Ali ono što se prebacuje kao neustavno, po meni, nije u skladu sa osnovnim konceptom da Ustav garantuje minimum prava i pokrajine, i lokalnih samouprava, i ljudskih prava… To znači da se ispod toga ne može ići a da se može ići iznad toga. Da li je to što imamo potpuno u granicama pojmova kojima se definišu ovlašćenja Vojvodine, to može biti sporno, ali ne može biti sporno da Skupština Srbije ima pravo da daje nešto i preko toga“, rekao je Varadi i dodao da je i to ustavno pravo Skupštine Srbije.
Upitan da li ima utisak da je to težak pravni predmet, on je rekao da u predlogu ima jako puno pravnih tvrdnji i da tu verovatno ima nešto više posla nego u običnim predmetima i dodao da je evidentna velika politička napetost.
„I ja mislim da je to u suštini što je teško“, rekao je Varadi, navodeći aktuelne događaje kao izvor napetosti.
„Verovatno je to i pitanje Kosova koje se ponekad projektuje ovde. Ja zaista mislim da ne može biti sporno da je Vojvodina deo Srbije. Ne može biti sporno da je Vojvodina jedna pokrajina i svaka pokrajina, razumno, ima neka ovlašćenja. Može se politički raspravljati o tome koje su granice tih ovlašćenja. O tome je vođena rasprava u Skupštini Srbije“, podsetio je akademik Varadi.
„Ovo nije neki diverzantski akt Vojvodine. To je akt Skupštine Srbije“, podsetio je jedan od učesnika u raspravi o ustavnosti Zakona o nadležnostima Vojvodine akademik Tibor Varadi.
Rasprava o Zakonu o nadležnostima Vojvodine
Pred Ustavnim sudom Srbije danas je održana druga javna rasprava povodom inicijative Demokratske stranke Srbije (DSS) i Nove Srbije (NS) za ocenu ustavnosti Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine.
Na raspravu su došli predstavnici te dve stranke, donosioci osporenog Zakona, kao i predstavnici stručne javnosti – akademik Tibor Varadi, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta UNION Bogoljub Milosavljević i docent Pravnog fakuleta u Novom Sadu Svetozar Čiplić.
Varadi je u raspravi ocenio da je Zakon, čije su odredbe u inicijativi osporene, u okviru Ustava. On je kazao da postoje dva poimanja Vojvodine – kao opasnosti, odnosno zamke i kao normalnosti.
„Ustav posmatra Vojvodinu kao normalan deo Srbije, deo normalnosti. Važno je da Ustav ne nastoji da ograniči prava Vojvodine već postavlja pravilo da se ta prava ne mogu ograničavati“, rekao je Varadi.
Aligrudić o osporavanim aktima
Šef poslaničke grupe narodnjaka Miloš Aligrudić izjavio je tada novinarima da su osporavani akti „neustavni i nezakoniti, jer doprinose naravnopravnosti građana Srbije i otvaraju mogućnost separatizma“.
Odredbama Statuta predviđeno je, između ostalog, da AP Vojvodina ima svoj glavni grad i Akademiju nauka i umetnosti, a može i da otvori svoju kancelariju u Briselu.
Prema odredbama zakona, trebalo je da Vojvodina do kraja 2011. preuzme 153 nadležnosti, ali je zbog ekonomske krize ovaj proces usporen, pa je dosad osnovala Razvojnu banku, preuzela gazdovanje Nacionalnim parkom „Fruška Gora“, kao i nadležnosti u oblasti životne sredine.
Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, čija se ustavnost osporava, najvažniji je i najteži predmet koji se pojavio pred Ustavnim sudom od njegovog postojanja do danas, izjavio je juče predsednik Ustavnog suda dr Dragiša Slijepčević.
Politika, RTV, Beta