Iako zakonom predviđen, u srpskoj stvarnosti ne funkciioniše mehanizam kontrole trošenja sredstava odobrenih nevladinim organizacijama i udruženjima po famoznoj budžetskoj liniji 481, kaže za Radio Slobodna Evropa Stevan Lilić, predsednik udruženja “Pravnici za demokratiju”.
„Niti su doneti odgovarajući podzakonski akti da se obezbede konkursi za ta budžetska sredstva, niti postoji odgovarajuća javnost u radu – korupcija prosto buja i cveta”, ističe Lilić i upozorava da zbog toga vlada i vladajuća koalicija u Srbiji jako gube kredibilitet, naročito u odnosu na EU, jer su nas „pročitali”.
“Data je”, kaže naš sagovornik, “velika diskrecija raznim ministarstvima u pogledu dodeljivanja sredstava iz te budžetske linije 481. Možemo reći da ne postoji nikakva kontrola u pogledu trošenja dinara poreskih obveznika. Razume se da je država u savremenom demokratskom društvu obavezna da finansira i nevladin sektor, kao što, uostalom, finansira i opozicione stranke. Međutim, ovde se radi o jednoj prevarnoj nameri jer je sam zakon stvari definisao preširoko, tako da je izigran duh onoga što treba da budu nevladine organizacije”.
Po rečima Lilića, zakon je u isti koš stavio nevladine organizacije u užem smislu reči sa drugim udruženjima.
“Ne kaže se nevladin sektor nego je ta budžetska linija za udruženja. Imate onda i Srpsku pravoslavnu crkvu i verske zajednice kao udruženja”, pojašnjava Lilić i kao „fantastičan primer prevarne namere” ističe slučaj registrovanja Ujedinjenih regiona Srbije kao nevladine organizacije iako je to bez ikakve sumnje politička stranka.
Na ovu koruptivnu praksu stranaka ukazuju i drugi kritičari, među kojima je i Aleksandar Popov, čelnik novosadskog Centra za regionalizam. On kaže da stranačke “nevladine organizacije” po logici korupcije i sukoba interesa imaju mnogo veću prohodnost do budžetskih sredstava i da kompromituju nezavisan nevladin sektor koji godinama vredno radi, ali uprkos tome teško dolazi do novca.